Razgovor sa suradnikom:Slavuj

Pitanje

Novi sam ovdje, pa bi vas upital nekoliko pitanja:

Slobodno ovdi pišem osebujnim jezikom, ispreplećući naša narječja, ter mišajući izričaj jata?

Da li možda ima rječnik ove Metapedie, po uzoru na onaj poput Wiktionary?

Da li možda ima izvir ove Metapedie, po uzoru na onaj poput Wikisource?

Ufam se da ćete najti brjemena i odgovoriti mi na ova pitanja. Najlipši pozdrav Slavuj 03:07, 5. travnja 2013. (CEST)

• Bute najlipše pozdravleni, kak nevi člen Metapedie. Nižje odpovedam obratnim redom na postavlena pitajna:

1. Wikisource? : Zaseda večinoma nimamo još nekaj temu naličnega, ampak samo popise "Literature" i "Vanjske sveze" pri kraju vsakeg členka. Jedino vekše nekaj sličnega je Bibliographia Paleo-Croatica, - al to je samo za horvatsku poviest. Problem je kaj imamo malo aktivnih sodelavcih ki pišeju pak jedva i to stignemo: Tekar je njih 3 - 4 stalnih, a ostali iz popisa samo čitaju kak 'mrtvi statisti'. Ak ste volni, morete nam organizerati jen takov "Metasource" (ili po latinskem "Metafontes"), pak bumo ga pomalo svi skup dopunjavali.

2. Wiktionary? : takaj tega večinoma nima, jedino vekše nekaj sličnega je Tudjice u hrvatskom jeziku, ter uz večinu naslova su još sinonimne objasnidbe kajkavski, ikavski i čakavski. Ak bute volni, morete organizerati jen takov posebni obći rječnik "Metaglossary" (nek bude skupa kajkavski-čakavski-štokavski itd.), pak bumo ga pomalo dopunjavali.

3. Narječja/dialekti: Kak vidim ze zgornih pitanja, imate nekakšne veze z' ikavcima i kajkavcima? - Vsi izvirni horvatski dialekti i takaj njihove prielazne zmešavine su ovdi dopuščeni za pisanje, pače je naš dalši ideal dugoročno (još nedostižen) povratak na pisanje kajkavskom ikavicom kak vu 16/17. stoletju, kaj je prije bila izvirno pri nami javna jezična norma Banovine Horvatske vu doba Zrinskih i Frankopana. More se još pisati korienski i 'polkorjenski', a jedino je tu prepovedano pisati na iztočno-srbianskem (torlački), ter takaj ne novosadski na srbohrvatskem Vukopisu (jugo-jeziku), kterega dielom još rabi falšna "Hrvatska" Wikipedija. Teme su večinoma vse dopuščene, samo je v' ukupnoj Metapediji (za vse jezike) prepovedano ne pisati ob tehničnih proizvodih (kak auti, mobiteli, televizorji ter slične 'tehnikalie'). --Yoshamya 08:05, 5. travnja 2013. (CEST)

Zahvala

Zahvaljujem puno.

Ja bi rada otpral Metafontes i Metaglossary, nu ne znam kako, pa ako bi mi mogli tuj pomoći.

Ja sam prije probal na "hrvatskom" wikizviru dodavati naše knjige u onom prvopisnom pravopisu na kijemu su tiskane (primjerice Gundulića gdi se jat bilježi kot ie/ie), nu odmah su mi vse izbrisali ali prjepravili. Isto tako sam dodaval čiste hrvatske riči na Wiktionaryu, nu tamo pohtjevaju na srpsko-hrvatskom pa vse riči ke sam dodal bilježiju kot podnarječne ali narječne riječi, a riči poput srjeća, trjebati, cvijetje... bilježiju kot zastarjenice i van upotribe, pa tako ni tuj nima prjeveć ohrabljenja za nastavak. Iznimno bi mi bilo drago gda bi mogli otprti Metafontes i Metaglossary pa da tako imamo jedan slid online-encyclopedia na hrvatskom jeziku. Slavuj 09:45, 5. travnja 2013. (CEST)

• Iste takšne probleme kak navodite ze Wikizvor ter Wječnik sam imel još 2005/06., pak sem se zato zmaknul zvun svega wikipedskeg od 2006. i prešel prvo vu WikiSlaviu (ka je potem zgasnula), ter od 2009. vu sedanju Metapediu. Seda je najvekši problem cile Metapedie na 18 jezikov, kaj ota jako brzo reste (od višejezičnih je druga najbržja i najpopularneja nakon Wikipedie), ter su nam serveri prekapaciterani i zaseda nemreju otvoriti još nove početne wikije koji spremni čekaju (talianski, poljski, latinski ...).

Zato ov čas ni mi nemremo postaviti kak paralelni wiki-projekt nekšni posebni Metafontes, ili Metaglossary, ali ipak sad moremo to slično kak podprojekt unesti vnutar Horvatske domene (hr.metapedia.org): Velka škoda je kaj neste nam se javili ob tem bar pred 2 tjedna, jer sem dotle bil takaj admin vu modernem paralelnem wikiju Wikinfo, ki je imel najnoviji wiki-softvare iz 2011, ter smo tam mogli brzo automatski napraviti vu par klika z mišom za 1 dan takov novi sub-wiki (podprojekt) ter bi vse prekopirali vu Metapediu; pak sam tamo delal na 3 slična podprojekta: kajkavski (WikiKay), čakavski (WikiCha) i prirodni (WikiFlora), - no imamo peh kaj se od 23. ožujka cili Wikinfo zgasil ob finančno-tehničnih problemih.

Seda pak moramo to slično ovdi vu Metapediji zdelati pešice-ručno na starejšem wiki-software-u (od 2009) i nebu tak lipo kak Wikinfo ili Wikimedia: Ovdi za spremiti podprojekt "Meta-ričnik" (provizorni naziv) rabi mi par dneva, pak javim kada bu spremno, a izgledalo bu nekak slično kak je Tudjice u hrvatskom jeziku, samo bu više "kućica" da morete upisati vse kaj rabi. Drugi podprojekt (provizorno "Metavrilo") je višje kompliceran jer mu uz ino još rabe velki placi za citate, pak tribam par teden za sve to spraviti, ma bude i to verjetno uporabno do kraja travena. Inače vu taj novi "Metavrilo" dolaze u obzir samo originalni faximil-teksti (nikak "vukovizerani" jugo-falsifikati) i takaj svi izvirni citati na ikavici, čakavici i kajkavici, ma jedino bude dopušćen doslovni priepis iz glagolice ili bosančice vu latinicu (a more i scanirani faximil). --Yoshamya 09:55, 6. travnja 2013. (CEST)

Inače samo da napomenem, (da ne bude lažnih prjedstavljanja) ja sam jedna ona "moderna" vrsta što-kajkavaca, u kojima se sve osim Kaj izgubilo već ali manje, iako pravu kajkavicu razumijem u glubinu (čitanje Krleže prjedstavlja užitak) u svakodnevnom govoru ju ne koristim, samo našu lepu nam reč Kaj, nastavke -l (bil, kupil...), bum, buš, bu... ter pokoju kajkavsku rieč (pa znate Zagrabčance) uz jekavicu već ali manje, ter nekoristim onaj zagrebački slang, smatram ga idiotskim, pa tako korišenje ikavice mi je samo nostalgično-stilizaciski, ar volim kako ponekad zvuči.

Bil sam zapanjen koliko naš "hrvatski" nije hrvatski gda sam prije nekoliko godina počel onako u glubinu čitati naše stare pisce (Marulić, Držić, Hektorović, Menčetić, Frankopan, Gundulić...) od tada kot da se hrvatski nigdi ne piše pa ni ne govori, probal sam par članaka napisati na Wikipediji, nu sve su odmah kot hiene razčupali i izbrisali pod opravdanjem na hrvatskoj Wikipediji piše se standardnim jezikom... a pisal sam na jekavskoj štokavici Babić-Finka-Moguš školskim pravopisom, samo uz "čistunsto" kaj se tiče neslavenskih rieči, ter uz vezne rieči kot su: ter, kot, cjeć, ali, jur, ar... plus one naše prjeliepe "zastarjenice" dveri, jar, proljetje, brijeme, bitje, človjek, dažd, ljubezan... nu to za "Hrvate" nije hrvatski, morete si samo zamisliti moje razočarenje. Inače moj "idealan" hrvatski jezik, je čakavska jakavica po uzoru na Dubrovčane, izprjepletena s kajkavicom na sličan način kot je dubrovačka čakavska jekavica izprjepletena štokavicom, ter naravno korištenje štokavske sintakse, morfologie, gramatike... (tamo gdje je ona liepa) uz sve one čiste hrvatske rieči, uz sve prjeliepe nam "zastarjenice", uz Šuleka.

Hvala vam na odgovoru, ufam se da budem dopriniel Metapedii u buduće. Slavuj 19:05, 6. travnja 2013. (CEST)

Meta-rječnik

Ja sam upisal nekoliko rieči za probu, ufam se da je dobro. Jošče mislim da ni potrjebno pisati štokavica, kajkavica, čakavica nego samo Hrvatski, ter nije potrjebno pisati jugoslavenski, srbski, bosanski nego samo jedno nazivje primjerice samo Jugoslavenski ali popularno medju Englezima Srpsko-Hrvatski, a da se English, français i Deutsch oddvoji.

Hrvatski	Jugoslavski	English	Deutsch	Français	Etimologia
slovnica	alfabet azbuka	alphabet	Alphabet	alphabet	slovo protosl.
abeceda	alfabet azbuka	alphabet	Alphabet	alphabet	abecedarium lat.
cviet cvit cvet	cvijet cvet	flower	Blume	fleur	květъ protosl.

Samo jedan naziv, osim ako nije višeobličan primjerice cviet, cvit, cvet. Isto tako mislim da nije potrjebno koristiti dvoslove u slovničkom redu, jur stavljati pod prvo slovo, primjerice dj pod d, lj pod l i nj pod n, dog dvoslov gj bi se triebal izbaciti, ar pisati ga ima isto toliko logike koliko pisati i slovo ě, tako da se Džore Držić, ne piše Gjore Držić nego izvorno Giore Držić, nije recimo gjardin nego giardin, nu pisanje neslavenski hrvatskih rieči bi se triebalo izbaciti, ter da rječnik bude koliko je to moguće, čim već "čisti", tako za abecedu samo slovnica i bukvica ako bukvica nije strana rieč, vjerujem da nije. Jer imamo svoje rieči nima smisla koristiti strane pa čak ni grčko-latinske. Samo misal, mislim da bi tako bilo bolje, ljepše i jednostavnije.Slavuj 19:30, 6. travnja 2013. (CEST)

• Ovo kak svoj zagrebečki govor opisivate, pred desetak godin je dobro defineral prof. Željko Funda z'Varaždina na simpoziju KAJ kak moderni polkajkafski ili "štokajski". Inače, ovaj Meta-ričnik vu subotu još ni bil gotov, aš sem ga tek postavil i denes vu nedilju okol podne sem ga večinoma pripravil za popuniti. Smatram kak dialekti moraju ostati jasno naznačeni (a ne "zmuljani vu kašu") zato, kaj taj ričnik ne rabi samo za amatere neg i za stručnjake, aš bolšega izvorno-horvatskeg doseda na medmrežju nema, neg samo ini vukovski (koti Wječnik i temu slični), - a nadam se kak buju tu prišli zvun još ini stručneji sodelavci pak nemre vse bit amaterski.

Kak vidim, dosti dobro poznavate kajkavicu i štokavicu, ma slabejše pravu čakavicu (onu ze otoka i Istre), pak ste ju dilom zmešali kak prielaznu polčakavicu z dalmatinske obale vse skup ze jako različnom štakavskom polikavicom ze Bosne i dalmatinske Zagore, ma to nikak neje isto (osim jata koti "i"): npr. isto tak kajkavci i Srbianci imaju ekavski jat pak su jezikom skroz različni. Takaj pisanje Gj moramo ostavit, aš se tak pisalo vu mnogimi kajkavskimi knigami od 16. stoletja pak do 1. svj.rata ar je to bila kajkavska norma (ne novi Vukopis), a i denes se tak piše dost kajkavskih imena: npr. Gjuro i nemremo ga pak spremenit vu "Giuro, Djuro ili Džuro". Kad brzo prejdemo v'Europu, tam je zabranjeno i kažnjivo samo tak minjati ljudska imena i toponime, pak i ova cila Metapedia je europski wiki i moramo poštovat njihova pravila, formalno brzo ne bumo na Balkanu gdi to nigdor ne "šljivi" - a morali smo to već poštovat i doseda, ar je priznanjem Horvatska slično podpisala v' UN 1990tih.

Kaj se dotikavle bukvice, to je sigurno stara i domača rieč čakavska, još od srednjeg vieka ima nje višeput na glagoljici, a i kad sem vučil prva slova mi je pokojna čakavska baka na otoku govorela kak je to domaća "bukvica", - ali to nije "slovnica" i tu ste vse zmešali: Kajkavski (i slovenski) je slovnica cila gramatika (ili bar pravopis) a nikak ne samo abeceda, pak zato imamo vu sivernoj Horvatskoj iz 18.-19. stoletja već tiskanih 7 knjiga za kajkavske škole naslovlenih kak "Slovnice" tj. gramatike (ne same abecede). Inače, kad pišete etimologiu npr. za praslavenski/protoslavenski i ine slične nepisane prajezike ki su samo abstraktno rekonstruirani, po jezičnim standardima se pred *prarieč mora staviti *zviezdica, ar ta zmišlena pra-rieč nigdi neje bila pisana. Takaj je bolše pisat ranoslavenski (rsl.), aš je 'praslavenski' prije Krista jako dvojbena konstrukcia, kak kaže novejša arheologia i još višje moderna biogenetika.

Mislim kak je suvišno proširit rubrike stranih jezikov zbog mednarodne 'reprezentacie', ar ze desetgodišneg izkustva vem kak stranci največ ne čitaju takve horvatske wikije: bolše je proširit ine horvatske rubrike neka naši imaju kaj štiti. Još i jedna tehnična pripomba: kad upisivate neve pojmove pod neko slovo, prosim nejte potrošit vse redove kućica bez nijednoga dodanog praznega. Vu ovakim velkim popisima je kasneje nezgodno otvarat cili projekt, neg samo pojedino slovo, ma to ne hoda ako su svi redi potrošeni pak se moraju prazni kopirati ze drugih slova. Zato prosim uvik pri dnu ostaviti ili prekopirati još 1 - 2 reda praznih 'kućica'. Tribamo se potrudit neka ov naš još mali Meta-ričnik bude bolši i kvalitetniji nego velki ma polprazni i formalistični Vukov Wječnik. --Yoshamya 12:19, 7. travnja 2013. (CEST)

• P.S. - Inače se ova naša Hrvatska Metapedia, po medmrežnim statistikama koti portal alexa i slični, največ štije vu Njemačkoj (naši Gastarbeiteri) i takaj naši iseljeniki v' Argentini i drugdi vu Južnoj Ameriki. Menše nas štiju doma vu Horvatskoj i vu Sivernoj Ameriki, ar zgleda koti ovi višje preštimavaju falš-horvatsku Wikipediu.

Ono kaj idealistično pišete ob dubrovačkoj kniževnosti ter dubrovačkem govoru, se jako bojim kak je to največ izumrlo i prošla stvar, ar sem još pred par leta terenskim poslom bil višeput oko Dubrovnika: Tamor vu gradu jedva ima par desetaka domaćih starih gospari ki na rivi još znaju govorit izvirno po dubrovački, ma vsi ostali tzv. "Dubrovčani" seda su tam največ novejši doseljeniki iliti "Vlahi" ze jugoistočne Hercegovine, ki već naveliko govoriju jako slično 'vlaški' koti Vuk Karadžić. Još slično govoriju po starinskem dubrovačkem (jekavsko-čakavski) takaj vu mistu Janjina na srednjem Pelišcu, ter takajše vu selima Lastovo i Ubli na otoku Lastovu: i to je vse skup okol 200 ljudi ki još znaju govoriti onim izvirnim jezikom iz Dubrovačke republike.

Najvekše grupe Horvatov ki govoriju slično kak prije vukovske Jugoslavie, denes jesu kajkafci ze siverozahodne Horvatske (Medjimorje-Zagorje-Gor.Kotar) kterih još ima oko 1/3 ili 31% Horvatov, pak menše jadranski otočni + istarski čakavci kterih je seda ostalo jedva 11% doma (ostala vekšina čakavcov ili njih 3/5 su največ odseljeni vu Južnu Ameriku). I tak su vu Horvatskoj večinoma još preostali manje-više "vukovizerani" jugoslavjanski štokavci i polštokavci, ki više ne veju govorit onim klasičnim pravim horvatskim prije 1918. Možda ova Metapedia bar malo pomogne nek se uspori to izumiranje izvirnega horvatskeg jezika? --Yoshamya 14:35, 7. travnja 2013. (CEST)

Dobro ste primjetili da ne vem dobro čakavicu (bar ne onu pravu) ter ju često miešam s ikavskom štokavicom. Morete mi samo liepo vas prosim poslati kako se čita čakavski jer vidim vi pišete ćwitje, ćlovỳk... pa ako more za svako slovo; ć, w, y... transkripcia v IPA, ar se (sram me je priznati) gubim, pa bolje da pitam nego da ih čitam onako "poljski" na čiju ortografiu koliko vidim apelirate. Slavuj 14:15, 7. travnja 2013. (CEST)

To kaj govorite o dubrovniškom govoru, samo pokazuje stanje hrvatskog jezika, ar u njem je neopisiva jezična ljepota (paré nije ni ljepota francuškog jezika). Žalostno je kaj ljudi nič ne čitaju, pako tako jezik uplava u ničavilo od kojeg nas ne bu, nazaj nas ne bu, nazaj nas ne bu nigdar več...

Kaj se tiče Meta-rječnika, izuzetno je komplicirano staložen, višeslojan je i težko prjeglediv, rieči se izprjepliću ter se kompliciraju, mislim da bi bilo bolje da ste prihvatili moje priedloge ar ovako mislim da ćete samo vi moći konstruktivno doprinositi. Slavuj 14:36, 7. travnja 2013. (CEST)

• Onak načelno, tipska prava čakavica kod otočnih "bodula" i 'Istriana' večinoma ima puno jače zmekšane palatale največ slične koti vu polskem ter vu črnogorskem: Ċ - ċ, Ś - ś, Ź - ź. Čakavsko W - w je nekaj zmed v/u tj. najsličnejše je angleškomu W-w, a tega sličneg imeju takaj i siverni kajkafci ze Bednje i Medjimorja. Tipični čakavski i isto sivernokajkafski glas Y - y je nekaj zmed slavenskog Ji i nemškega prijeglasa Ü - ü, pak se i formalno piše koti: Ÿ - ÿ.

Inače se ne tribate sramiti kaj ne vete dobro čakavicu, tak sem vu mladosti imel sličan problem dobro navčit novoštokavski - jugobalkanski Vukopis, kega sem navčil bolše napisati tekar od 17 godin, ma štiti ga još ni seda ne vem, ar ima one "grozne" jugo-naglaske ke nikak ne razmem (npr. puno lagje povedam na francezki). Naime sem 1/3 kajkavec (po mami ze Pokupja) ter 2/3 čakavec (po ženi, ocu i baki zi jeneg otoka), pak na obedvi najlagje povedam, - al jedva novoštokavski kega tekar dobro pišem, ar sem ga zapraf nafčil samor koti jen stranjski (slavjanski) jezik.

Kaj se dotikavle 'kompliceranosti' Meta-ričnika, nigdor Vas ne prisiljava neka sve to izpunite, ar neki buju napunili višje (pola do 3/4), ma drugi menše (1/4 do 1/3), pak buju prišli neki tretji ki buju dalše dopunjali: važno je nek ima placa i možnosti za sve. Uostalom onaj Wječnik ima još višje rubrika, ma su največ njih 3/4 do 4/5 prazne ter nisam vidil nigdi gdi im je vse spunjeno. --Yoshamya 15:40, 7. travnja 2013. (CEST)

Etimologia kaj, ča

Etimologia rieči Kaj i Ča. Ča od staroslavenskog *čь isto kot češki i poljski co ter slovački čo (isto u hrvatskim čakavskim podnarječjima tako zvani čokavski). Kaj od staroslavenskog *ka slučaj gdi k još ni prješlo u č.

- (komentar -18:22, 7. travnja 2013. Slavuj ) - add. WikiSysop, 8. travnja 2013.

• Kao prvo, sve komentare i diskusie bi trebalo podpisati, a ne unesti anonimno: jer po načelu glavne Metapedie, anonimke obično treba brisati. --WikiSysop 07:01, 8. travnja 2013. (CEST)

• Ovo gore nije stručna etimologia za kaj i ča, - nego tek religiozno vjerovanje dogmatskih jugoslavista (sveslavenstvo) pomoću njihova uobičajenog povratnog "vremeplova" koji naveliko zlorabe kod nas i balkanski Vukovi slavisti, a bez logičnih obzira na ikoji vriemenski redoslied: Već puno tisućljeće prije europskog slavenstva, u ranoiranskoj Avesti se u sličnoj funkciji nalazi čestica kay - koju istu sve do dandanas rabe i 20 miliuna azijskih Tadjika (iranoidni narod antičkog izkona). Isto oko 70 miliuna Perzianaca do dandanas u Iranu takodjer masovno i javno rabe u nama sličnoj funkciji, iz Aveste baštinjenu česticu key u službenomu perzijskom jeziku - farsi: isti je takov sada i naš varaždinski "kej", kao i sličan "käj" u Sesvetama i inim kajkavskim mjestima. I još nadalje je čak zapisan niz sličnih čestica kai, ikai, nikai, nekai ... i u balto-pruskom i yatvinskom jeziku srednjovjekog podrietla, a baltski su jezici polusrodni slavenskima - ali razmjerno stariji. Od Slavena imaju kaj samo kajkavci i Slovenci - pa je takova naknadna vjersko-slavistička izvedba kaj-a preko akrobacia iz staroslavenskog nepisanoga *ka naopačke-unatrag pomoću jugoslavističkog vremeplova posve neznanstvena i religiozna.

Slične su i jugoslavističke "akrobacie" povratnim vremeplovom i glede čestice ča: po neutralnim i objektivnim, novijim (post-sovjetskim) ruskim slavistima koji su sad ipak već vjerodostojniji od dogmatskih jugoslavista, čakavica je posebni slavenski mikrojezik i jedan od najarhaičnijih danas živih medju Slavenima (prva od današnjih slavenskih pisana već u srednjem vieku). I tu podjednaka čestica "cha" postoji već od 6. stoljeća prije Krista iz klinopisa u doba Ahemenida, pa se je očuvala u Iranu do danas u novomu službenom farsi kao çe, kao i kod iranoidnih Kurda (28 miliuna) kao ça,- što se izgovara doslovce isto kao naš jadranski "ča". Stoga su suvišne i puno zakasnile jugoslavističke akrobacie izvedbom duplo starijeg cha / ça / ča naopačke unatrag kroz vremeplov iz novoga poljsko-češkog "co" i slovačkoga "čo", pa izmišljeno-nepisanoga staroslavenskog *čь, ... itd.

Inače ta rieč "narječje" nije izvorno-hrvatska nego naknadna tudjica tj. rusizam naréčie koji su kod nas uveli tek unitarni srbohrvatski vukovci krajem 19. stoljeća (isto kao i narečje u srbianskom). Stoga je možda bolje rabiti poznatu i jasniju medjunarodnu inačicu: dialekt. Tzv. "podnarječje ... čokavski" koga tobože dajete kao "veliki" (lažni) dokaz veze sa slovačkim "čo" je tipska jugo-vukovska podvala kao glasovita izmišljena "perjanica" za jugoslavenstvo čakavaca (čemu vjerujete zbog neznanja čakavice): To se odnosi uglavnom na uži lokalni 'čokavski' govor oko nutarnjeg Dobrinja na Krku. Tamo je raniji srednjovjeki čakavski bio višeput zapisan glagolicom samo uz normalno ča, ali su zatim banovi Frankopani na svoje polupuste nutarnje posjede oko Dobrinja (izvan obale) naselili štokavske Vlahe iz kopnenog Balkana, pa je naknadno miješanjem tu nastao kasniji križanac: ča + što = čo (koji tu nema veze s Česima ni Slovacima), - slučajno taj kraj po rodbini dobro znam i jugo-laži oko toga. --Yoshamya 07:32, 8. travnja 2013. (CEST)

Oprostite molim vas, morda ste u pravu za Kaj i Ča, ne znam i nigdar ne bum znal, nu meni već prija panslavensko tumačenje. Kaj se tiče narječja tu svaka besjeda je uzaludna ar tako pola naših rieči odpada koje je uvel Šulek; narječje, časopis, smjer... koje je posudil od Čehi, Slovaki, Russi... ter ostalih slavena, tako da tu theoria iugoslavica pada u vodu. Ja sam osobno za čistinu našeg jezika onako kako je to bil Šulek, pa tako smatram da svobodno si posudimo rieči iz ostalih slavenskih jezika, ar su one već u duhu našeg, nego li latinske, grške... Tako da nima nikaj hudog u riečima poput vasduh, vaspitanje... i ostale koje su connotations négatives, jer se poistovjećuju s srbskim jezikom.

Bez uvrjede prosim. Slavuj 01:42, 9. travnja 2013. (CEST)

Ne vriedjam se ar nesem formalist, vre Horvat i v kulturnem pogledu. Samor prosim naj se prizemlite ter najte tu vu Metapediji bit skroz vernik panslavenske religie: Nek se razmemo, hr.metapedia načalno neje sprotiv vseg slavenstva, ma je protivna balkanščini i balkanizacii horvatske uljudbe, ka nam je brez pitajna silom nametnuta vu 20. stoletju spod Jugoslaviom (tj. Balkaniom). Šulek je v okol 3/4 svojih dopuna vu horvatski bil vu pravici, ma je zdelal i nekatere napake. Npr. kak izvirni Slovak je tu najbolše navčil štokavski, pak napol kajkavicu, ma o čakavici največ ni pojma imel. Npr. arhaična Baednjanska kajkavica je puno bližja slovačkem neg Vukopisu, pak je i vsa kajkavica približno zmed Vukopisa i slovačkeg, ter kajkafci imeju dosti naših rieči sličnih il istih kak Slovaki. (Pripomba: "slavena" se piše velkim S,- ar Metapedia ni polpismena kak populistična Wikipedia).

Tega Šulek ni spoznal pak je zneva "uvodil" v javni horvatski hrpu istih ili jako sličnih rieči kak "češko-slovačke", prem su ze ranejših stoletja vre rablene vu kajkavici: poglečte si velki Kajkavski rječnik JAZU/HAZU. Npr. rieč "smjer" nikak nam on ni donesel (kak slipo virujete), neg prije tega stoletjima vre obstoji vu našoj javnoj kajkavici koti "smer, smerni, smerati ...itd".- on je to samo jekaviziral. "Časopis" mu je koristna prinova, prem vu što-ikavici i čakavici još ranejše imamo pismeno "litopis", ma to je koti godišnjak i neje obćenito periodik. Vaše predložene rieči kak "vasduh i vaspitanje" jesu resno hude i grde, ar već imamo pohrvaćenu inačicu "uzduh" (ruski: vozduh) ter još istoznačnicu "zrak" + dosti izvedenic, pak nam ne rabi nikakov "vazduh" ze izvedenicami. Takaj je i to "vaspitanje" (ruski: vospitanie) najveć suvišno ak vre prek stoletja postoji klasična horvatska "naobrazba"

Odbacivanje latinškega (in posredno grčkeg) ze horvatskeg, največ zato kaj njih ne znate, nikak ni prihvatlivo nit dopuščeno, ob 4 velka načalna razloga:

• Vsa Metapedia je jen europejski wiki, pak i mi tu moramo poštivati zajedničke europejske klasicizme ki su največ ze latinškeg, ter ni dopuščeno tak samovolno njih hitati vun!

• Klasična Horvatska prije jugo-balkanizma je skroz 13 stoletja tj. od stoletja VII. pak vse do god. 1847, prvo uz srednjovjeku čakavicu i potem uz novovjeku javnu kajkavicu takaj paralelno i službeno imela stalno javni latinški jazik i vse višje škole su dotlem bile latinške - ar je latinški doteda bil mednarodni kak seda angleški, ter nam je dobro rabil koti kulturna brana sprotiv magjarizacie, germanizacie etc. Zato smo do teda imeli takaj naše prve novine "Ephemerides Zagrabienses" najveć latinške, ter višje škole su bile latinške, banovinski zakoni su tiskani latinški, pak je naš Sabor diškuteral - latinški. Tak je uz Vatikan, Horvatska vu Europi najdužeše javno i službeno rabila latinški, kaj neje brez globokih uljudbenih posledic.
• Takajše je latinški vse donedavna skrozi 2 tisućletja bil služabno-javni jazik katoličke cerkve koj pripada jur denes okol 90% Horvatov. Upraf zato su ateišti i komuništi potlen 1971. prešli vu žestoki pogrom sprotivu "klerofašističneg" latinškeg jazika naj bi ga uničili i sterali zvun Horvatske, pak ob tem je najgorša jugo-Sotona bil balkanezerski šekretar "kulture" Stipe Šuvar, - ter seda mi z Metapediom popravlamo kolko moremo tega kaj je on vse 'zabrljal' i zelal generaciu polpismenih balkanizeranih "šuvarovaca".

• Morate ipak navčit, kak je horvatski jazik sličan obraten slučaj koti romunjski: Romunjski je med inim romanskimi jaziki špecialen kaj ima najveć asimileranih slavizmov, pak je tak i horvatski cilo tisućletje do Šuvara bil špecialni - kaj je med vsim slavenskimi jaziki imel največ asimileranih latinskih klasicizmov (drugi i tretji slavenski po tem su slovenski ter polski). Ze fanatičnim Šuvarovim hitanjem latinškega i latinizama je horvatski još višje balkanizeran zvun Europe. Daklem: ak bute koti jen mlajši St.Šuvar dalše inzisterali na vkidanju latinskih klasicizmov vu ovoj Metapedii - teda bute vkratko hićeni vun, pak ondak tako "šuvarovski" morete dalše lipo pisat vu novejšoj Srbohrvatskoj Wikipediji (sh.wikipedia.org), - ktera takaj jur ima svoj menši vukovski "Wječnik". --Yoshamya 07:24, 9. travnja 2013. (CEST)